Dunavom kroz Srbiju

vida reklama

Dunav - reka koja povezuje zemlje i narode

Kroz Srbiju prolaze dva evropska saobraćajna koridora – kopneni koridor X i koridor VII koji povezuje 10 evropskih zemalja koje izlaze na plovni deo reke Dunav.

dunav-rumunija

Dunavski bazen je jedan od dinamičnijih delova Evrope, posebno posle puštanja u saobraćaj plovnog puta Dunav-Majna, početkom 90-tih godina prošlog veka. Dunav je, posle Volge, druga reka po dužini na evropskom kontinentu – od njegovih 2850 kilometara, plovno je 2411 km, od čega svih 588 km kroz Srbiju.

Sliv Dunava zauzima površinu od 817 000 km2 (od čega u Srbiji oko 10% ili 82 hiljade km2). Područje sliva proteže se od zapada ka istoku u dužini od 1690 km, a od severa ka jugu 820 km (od čega). Hidrografsku mrežu sliva Dunava čini 120 pritoka, od kojih se neke najveće ulivaju u Dunav na teritoriji Srbije: Sava, Drina i Tisa.

Kao Koridor VII, Dunav predstavlja važnu saobraćajnicu, posebno posle otvaranja plovnog puta Rajna-Majna-Dunav (1992). Dunav povezuje Crno more sa industrijskim centrima zapadne Evrope i lukom u Roterdamu. Teretnim saobraćajem uglavnom se prevoze nemineralne i mineralne sirovine, gvožđe, bakar, čvrsta goriva i žitarice, a preveze se oko 100 miliona tona robe godišnje. U dunavskom slivu nalazi se blizu 100 komercijalnih luka. od kojih je 11 u Srbiji. Iako dominira teretni, na Dunavu je prisutan i putnički saobraćaj, pre svega veliki putnički rečni brodovi - kruzeri za prevoz turista. Pored toga, Dunav sa svojim pritokama i mrežom kanala u njegovom slivu, ima veliki značaj i za razvoj drugih privrednih delatnosti : poljoprivreda, proizvodnja električne energije, ribarstvo, građevinarstvo, hemijska i naftna idustrija, rudarstvo, itd.

dunav-kruzer reka-dunav

Na konferenciji u Beogradu, održanoj 1948. godine, sedam podunavskih zemalja potpisalo je Sporazum o režimu slobodne plovidbe Dunavom (Beogradski sporazum). Ovim sporazumom osnovana je i Dunavska komisija radi održavanja i poboljšanja uslova plovidbe. Osnovna ideja Beogradskog sporazuma, precizirana u preambuli, jeste da se „omogući slobodna plovidba Dunavom u skladu sa interesima i suverenim pravima podunavskih država". Države-članice Dunavske komisije su Austrija, Bugarska, Hrvatska, Nemačka, Mađarska, Moldavija, Slovačka, Rumunija, Rusija, Ukrajina i Srbija.

Potencijali vezani za koridor VII bili su intenzivnije korišćeni do početka 90-tih godina kada su rečni brodari Srbije bili na drugom i trećem mestu po broju plovila na Dunavu (1950 – 1980. godina). Početkom 90-tih godina, kada je došlo do oružanih sukoba i građanskog rata i raspada SFRJ i zavođenja sankcija - obustavljen je međunarodni saobraćaj brodara Srbije Dunavom. Sredinom 90-tih godina plovidba srpskih brodara je obnovljena, da bi u 1999. godini, posle agresije NATO i rušenja mostova na Dunavu, ponovo potpuno onemogućena sve do uklanjanja ruševina,i eksplozivnih sredstava. posle 2000. godine.

www.dunavskastrategija.rs

 

travel market

garmin

 

rinus-logo

gros inox

 

rinus-logo

 

narval logo teget