Jezera

vida reklama

Begečka jama


Tajanstveni Park prirode protkan legendama prostire se na oko 300 hektara i udaljen je svega dvadesetak kilometara od Novog Sada.

U njemu se love somovi, amuri i šarani, krupne štuke i smudjevi, bogata je i belom ribom, i čitave kalendarske godine je otvoren za posetioce…

Tajanstveni park prirode

Priča se da nekada davno na malom proplanku tik pored Dunava, u prelepoj rečnoj šumi, za vreme najezde turaka osvajačke ruke porušile su od Ugarskog kralja Bele trećeg sagradjenu crkvu, te su na njenom mestu podigli selo za svoje begove. Prema toj legendi, veliki i moćni Dunav je pobesneo, i preplavio je čitav prostor starog Begeča. I ova panonska Atlantida lagano je potonula u mulj. Vremešni meštani pecaroši još i danas tvrde da ponekad pri jakim sušama, kad vrelo letnje sunce i nizak vodostaj Dunava povuku vodene kapljice iz jezera, iz uzanog korita izranja sa pokidanim najlonima i udicama načičkani vrh potonulog i oronulog crkvenog tornja. Godine su prolazile, na nekoliko kilometara od starog mesta niklo je novo naselje Begeč, a i Dunav je potražio novi tok, ostavljajući iza sebe na 300 hektara staro korito. I nastala je Begečka jama.

Da li se radi o legendi ili ne, ne zna se. Ali, jedno je sigurno – Begečka jama je danas mikromorfološka celina, i sa karakteristikama rečnog, jezerskog, barskog i močvarnog ekosistema, prirodno je stanište brojnih biljnih i životinjskih vrsta. Zbog toga 1999. godine je proglašena zaštićenom „Parkom prirode”.


Utočište za 150 vrsta ptica


Koliko su u njoj sačuvane prirodne vrednosti i u kojoj meri su u njoj povoljni uslovi za život, dokazuje druga legenda novijeg datuma, po kojoj se par labudova Pera i Jelka sa svog uobičajnog puta ptica selica, spustio da se odmori na Begečkoj jami. Toliko im se mesto dopalo, da su rešili da tu sami u svojoj ljubavi zauvek ostanu i da Begečka jama postane dom njihovim mladuncima. Na radost velikog broja meštana i posetilaca, potomci Pere i Jelke i danas gospodare jezerom. Nažalost, Jelka je doživela tragičan kraj, jer ju je odstrelila zloslutna i nemarna ljudska ruka, a Pera je ostao udovac.

Da bi se žitelji Begeča u neku ruku iskupili i zauvek zadržali sećanja na ovaj tužan dogadjaj, u znak divljenja i poštovanja postavili su crvenokljunog labuda za zaštitni znak Begečke jame. Kao napušteno rečno korito, rukavac i meander Dunava, Begečka jama je reprodukcioni centar vodozemaca i gmizavaca i tu žive prirodne retkosti, kao što su zelena krastača i gatalinka. U njoj postoje i uslovi za opstanak raznih vrsta sisara, kao što su kuna belica, te močvarna i jezerska rovčica, a u močvarnim delovima živi i razmnožava se čikov (Missgurnus fossilis). Na teritoriji ovog prirodnog parka, ubrajajući lutalice, prolaznice i zimovalice pojavljuje se oko 150 vrsta ptica. U vlažnim šumama Begečke jame gordo se uzdižu zaštićene sorte drveća: bela topola (Populus alba) i crna topola (Populus nigra).


Iznad potonule crkve – somovi

Ono što nas pecaroše najviše mami na Begečku jamu je jezero veličine 40 hektara, koje se izležava ispod topola, ponekog crnog duda i do vode savijenih vrba na severoistočnom delu parka. Njegov oblik nepravilnog polumeseca pri niskom vodostaju Dunava dug je oko 1500 metara. Severni deo jezera širok je 80-120 metara, i utrčava u okomiti zid, odakle se u njega uliva rečica Tatarnica. Tu je jezero najdublje (pri redovnom vodostaju Dunava iznosi oko 6 metara), tu se nalazi i potonula crkva i baš na tom mestu treba tražiti dobra somovska mesta. Na sredini, jezero dostiže i širinu od 300 metara. Na istoku oblik polumeseca se spljoštio i sa oko tristotinak metara dugačkim kanalićem se kači za Dunav, odakle
pri povoljnom vodostaju jezero se snabdeva svežom vodom. Od Milana Stefanovića, strastvenog ribolovca, koji već četrdesetak godina peca na Jami saznali smo da ova pecaroška voda ume da bude izdašna.


O Jami se brine „DTD Ribarstvo”


Kako sa obale tako iz čamca, na Begečkoj jami za vreme naše posete pecalo je četrdesetak ribolovaca. Šarani ovih dana nešto nisu bili raspoloženi da uzimaju hranu, pa su zato skoro svi lovili štuke, deverike i babuške. Saznali smo da je ovih dana najzadovoljniji medju njima bio Zdenko Lepuša, koji pecajući na plovak, koristeći živu ribicu kao mamac samo dan pre uspeo je da ulovi dvanaest štuka. Bilo je i onih ispod mere, ali zato je najveća težila 3,5 kilograma. Da radi štuka govori i primerak od 5,3 kg kojeg je ulovio Milan Ristić, takodje iz Novog Sada.

O Begečkoj jami se stara i brine „DTD Ribarstvo” doo iz Bačkog Jarka i posebna dozvola za Begečku jamu može se kupiti od njih u ribarskoj kućici na samom jezeru ili od USR „Šveb“ u njihovim prostorijama u Begeču. Pecanje na jezeru je dozvoljeno sa najviše tri štapa sa po maksimalno dve udice. Može se pecati iz čamca što je i preporučljivo, ali je zabranjeno korišćenje motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Noću važi zabrana. Kući se može poneti najviše tri komada plemenite ribe plus 3 kilograma bele ribe. Na osnovu onoga što smo osetili, videli i čuli na ovom reviru stekli smo utisak da Begečka jama ima lepe potencijale i da sa malo više ulaganja u očuvanje ovog prirodnog parka, kao i uz osmišljavanje i realizaciju dodatnih sadržaja, mogla bi da preraste u turistički revir svetske klase. U pecaroški raj, i rado posećivano izletničko mesto za sve ljubitelje prirode i pecanja kako iz svih krajeva naše zemlje, tako i iz inostranstva.

 


KAKO DO TAMO?

Putujući kolima regionalnim putem od Novog Sada prema Bačkoj Palanci posle dvadesetak kilometara stiže se do Begeča. Odatle tabla nas upućuje dalje prema Dunavu na Begečku jamu.

 

 

ŠTA I KAKO SE PECA?

U jezeru živi 27 vrsta riba, a godišnje se dodatno poribljava sa oko dve tone šarana. Na varalicu se lovi štuka i som, a na živog kedera u zavisnosti od montaže smudj ili štuka, na parče pecaju se bandari i krupniji amerikanci. Som se lovi i na rovce, turpake i krupniju živu ribicu. Oprezni lisac, begečki šaran je mnogim ovdašnjim ribolovcima ciljna riba. Ima u vodi i krupnih amura, ali i šarana od preko deset kilograma. Ukoliko se neka grdosija zakači na udicu, u priobalnoj zoni lokvanja zna dobro da namuči ribolovca.

U ribolovačkoj sezoni oprema na plovak, stari kuvani kukuruz, hranjena mesta na blago muljevitom terenu u plićaku, gde ima školjki, izmedju lokvanja, vodenih orešaka, je recept koji retko ostavlja pecaroša bez ulova.

 

DODATNA PONUDA

Park prirode „Begečka jama” otvoren je cele godine za ljubitelje prirode, ali i za pecaroše, kao i za njihovu porodicu. Idealno je mesto ne samo za proučavanje životinjskog i biljnog sveta netaknute prirode već i za izlet. Ima uredjenu trim stazu koja je paralelna sa dunavskim bentom i na njenoj čitavoj dužini (nekih 800 m) postavljene su pomoćne table sa informacijama o preprekama koje slede i kako ih savladati. Za one posetioce koji vole šetnju, tik pored vodenog ogledala izgradjena je staza zdravlja u dužini od 1 km. Na teritoriji kampa prirode uz predvidjeni prostor za kampovanje postoje tereni za košarku, odbojku i mali fudbal. Što se smeštaja tiče za duži boravak u parku postoji uredjeni prostor za kampovanje. Na obali jezera nalazi se i restoran „Čarda” u kojoj se pravi od uvek sveže ribe čuvena riblja čorba. U čardi osim roštilja nude se i riblji specijaliteti od soma, smudja i šarana, pa do kečige i manića. Jezero leti služi kao kupalište, i tad je njena obala prepuna posetilaca.

travel market

garmin

 

rinus-logo

gros inox

 

rinus-logo

 

narval logo teget