Jezera

vida reklama

Bovansko jezero

 


Bovansko jezeroBovansko jezero nalazi se na sredokraći puta Aleksinac – Sokobanja, a slobodno možemo reći na samom putu, jer stari (potopljeni) sokobanjski drum počiva na dnu ove prelepe akumulacije, uklještene izmedju obronaka Bukovika i Oble glave…

Akumulacija je stvorena početkom sedamdesetih godina prošlog veka iz dva praktična vodoprivredna razloga. Izgradjena je, u prvom redu, za snabdevanje grada Aleksinca zdravom, pijaćom vodom, paralelno i – navodnavanje plodnog zamljišta u Aleksinačkoj kotlini, te radi sprečavanja da bujične, uglavnom prolećne, vode unose erozivni materijal u Južnu Moravu. Inače jezero je dugo oko osam kilometara, sa prosečnom širinom od 250, i najvećom, oko brane, od 500 metara.

 

Kasnije, prvobitni vodoprivredni karakter akumulacije, proširen je novim – sportsko-ribolovnim i turisitičkim, mada na jezeru ne postoji uredjen kamp sa svim tako potrebnim pratećim objektima od tuševa, preko ugostiteljskih objekata – do uredjenog naselja za kampere. Ali, zato Bovan je raj za ribare, posebno plovkaroše i majstore za lov „dubinjacima“, jer su iz jezera do sada vaćeni kapitalni primerci somova, šarana, amura, babuške, smudja, deverike… Za sada na jezeru rekord u broju, veličini i količini uhvaćenih primeraka „drži“ som, što dokumentuju i priložene fotografije. Po izjavama laika-ribara, ali stručnjaka ihtiologa, jezerska voda izuzetno pogoduje razmnožavanju, rastu ove grabljivice iz (evropske) familije Siluridae, koji se ovde uglavnom vara na dubinske sisteme, manje na veštačke mamce, ponajviše na – žive, krupnu babušku i žutooku!

-Teško je u nekoliko reći objasniti fenomen bovanskog soma. Očigledno da sama voda izuzetno pogoduje životu ove grabljivice. Som je svežder, pa, očigledno, jezero obiluje hranom za njega, pre svega mislimo na gliste, rakove, ribe, žabe …Posebno vredan je podatak da u jezeru ima dosta rakova, što ukazuje da je voda čista… ističe za magazin “Reviri Srbije“ dr Spas Sotirov, ihtiolog iz Niša, koji je, interesantno, 1968. godine u Novom Sadu doktorirao na temu – američkog somića.

Mada ne probira hranu, ovaj „svežder“ se na Bovnu najuspešnije lovi na ribe, pijavice, žive žabe, rakove, debele gliste.. Som nije bio stalno dominatna bovanska vrsta. Posle formiranja akumulacije, do najvećih promena došlo je u brojnosti pojedinih autohtonih vrsta riba koje su živele u reci Moravici, čijim je presecanjem i stvoreno ovo veštačko jezero. Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka, najveća gustina registrovana je u populaciji klena (54 odsto) i govedarke (40 procenata), dok su potočna mrena i uklijice bile malo zastupljene. Kasnije, zahvaljujućim organizovanim akcijama poribljavanja, jezersko „riblje carstvo“ se radikalno menja. Tako ihtiološka istraživanja vršena krajem osamdesetih godina pokazuju da je tada, u jezeru, (pre)dominirala babuška (54,77 %), dok su ostale vrste (bile) manje zastupljene: sunčanica sa 9,59, klen sa 6,26, slede – beziribice, govedarke, potočne mrene, gavčice, šarani (2,13 %), tostolobici (1,86%), beovice, beli amuri, klenčići (0,80 %), štuke (0,53) i, posebno zanimljivo, somovi sa samo 0,27 odsto – od ukupnog broja izlovlejnih i analiziranih riba.

BovanOvako zacrtana „lična karta“ jezera danas je umnogome promenjena. Mnogo je vode proteklo jezerom pa se menjao broj i količina pojedinih vrsti. Sunčanice su, maltene, nestale kao i rečne mrene, klenovi, govedarke… Do pre nekoliko godina apsolutni primat su držale babuške, pa beovice, zatim žutooke… Ubrzo s trona je babušku razvlastio smudj, a poslednje dve godine, osim somova, počela je jezerskim vodama da preovladava deverika, pa štuka, žutooka… mada je prošle ribolovne sezone uočen „povratak“ babuške…itd…itd.

Rapidan rast populacije smudja, proteklih godina, promenio je mnoge ovdašnje ribolovačke navike. Mnogi ortodoksni južnosrbijanski plovkarošli počeli su da treniraju lovnu strogoću menjajući petljaše za štapove varaličarce. Polako, ali sigurno specijalizovali su varaličarenje smudja. Džigovanje , tvisterom i šedom, nije u poslednje vreme pokazivalo neke konkretne rezultate, pa se, barem najveći broj Nišlija, specijalizovao za lov „bovanskog“ smudja tonućim (večernji-letnji ribolov) i zaranjujućim varalicama – u srednjim slojevima – negde do četiri metra dubine. Kruševljani, pak. još uvek ostaju dosledni različitim metodama povlačenja-muvanja smudja!

Medjutim , praksa je pokazala, da u rano proleće i kasnu jesen, najbolje rezultati u lovu smudja ostvaruju se dubinskim metodom – sa klizećim olovom. Sistem je relativno lak za montažu, jer osnovna struna se provlači kroz klizeće olovo iz kojeg je smešten graničnik, vrtilica i predvez sa kederom, ili još bolje, parčetom ribe, filetom.

Nekada su ribe, posebno šarani i babuške, u vreme (prvog) mresta, kraj aprila i početak maja, masovno izlovljavana u prirodnom mrestilištu oko sela Trubarevac, pa je niška ZOSR „Južna Morava 2“, pre nekoliko godina, možda i prva u zemlji, jedan prostor pretvorila u strogo kontrolisanu, zaštićenu zonu prirodnog razmonažavanja skoro svih vrsti bovanske riblje populacije (zabrana lova u mrestilištu traje od prvog marta do prvog jula). I od tada ribe ima sve više na Bovnu. To je donekle spasilo mnoge vrste od prekomernog izlovljavanja. Zato danas i šarandžije imaju svoje posebne revire, jer se love primerci i preko 15 kilograma, a sve je više i više fideraša koji „jure“ deveriku, krupnu žutooku, babušku…Dakle, za deverike i babuške uspešno se love hranilicama (i primama) raznih vrsti, a kao idealni mamci pokazali su se hleb, kuvano žito (u sred leta), odnosno kora hleba za deveriku i riža! Krupna babuška i do 1,2 kilograma, traži se nešto dalje od obale, u najdubljim delovima akumulacije. I na kraju, spomenimo da se, u kontinuitetu, tokom većeg dela sezone, lovi krupna beovica i grgeč i to u kamenitom delu jezera – oko brane.

Sve u svemu, bovansko jezero predstavlja mali raj za ribare, posebno „somaroše“. I pored brzih promena u vrstama populacije pojedinih vrsta riba, koje dominiraju vodom i sve većom „vikendaškom okupacijom“ jezera, ono je bilo, i ostalo, jedan od najposećenijih i najizdašnijih ribolovačkih revira juga Srbije!


Kako do tamo?

Do Bovanskog jezera se lako stiže. Potrebno je samo da se kod Aleksinačke petlje ili Aleksinačkih rudnika isključite sa auto-puta Beograd-Niš (E-75) i skrenete za Aleksinac. Bovansko jezero je od Aleksinca udaljeno negde oko dvadesetak kilometara i prema njemu vodi asfaltni sokobanjski put (R-121). Ispred sela Bovna možete da skrenete levo – prema bovanskoj brani ili da nastavite put prema centralnom delu jezera, Sokobanji, mrestilištu, selu Trubarevac…

Šta se i kako peca?

Dakle, kao što smo istakli u glavnom tekstu, u Bovanskom jezeru žive skoro sve vrste ribe karakteristične za jug Srbije, naravno osim nekih ortodoksno rečnih, kao što su skobalj i šljivar, koji su se vremenom izgubile iz jezera. Trenutno dominiraju orijaški primerci soma, koji se leti baškare i love oko mrestilišta, a u jesen najbolje „radi“ u kamenjaru oko brane. Kapitalni šarani, varaju se u centralnom delu jezera, posebno ispod mesta nazvanog „Zmijarnik“ i ispod vijadukta. Deverika, kao i krupni primerci babuške, špartaju u skoro svim delovima reke. Smudj se leti skriva u najdubljim delovima akumulacije, u nekadašnjem koritu reke Moravice, a u poslednje vreme javljaju se i krupni primerci štuke – na skoro svim jezerskim špicevima…

U sezoni, preko leta, na plaži, iznad sela Bovna, rade imporvizovani ugostiteljski objekti, ali u rano proleće i kasnu jesen preko potrebnim potrepštinama ribari se snabdevaju, uglavnom, u radnjama sela Bovna i Trubarevca. Lov iz čamca nije dozvoljen.

travel market

garmin

 

rinus-logo

gros inox

 

rinus-logo

 

narval logo teget