Mušičarenje

vida reklama

Moravica - za početak

I dok su na Islandu slavili dan piva, a u Bugarskoji Baba Martu, ni mi nismo sedeli skrštenih ruku.

Na Moravici se 1. marta okupila grupa zaljubljenika u prirodu i mušičarenje, da u druženju sa rekom i kolegama proslavi otvaranje ribolovačke sezone na pastrmku. Hladan vazduh šamarao je obraze nišlijskih ranoranioca i nas pasioniranih, prosečnom svetu nejasnih ljudi, koji smo panično pakovali mušičarsku opremu u automobil. Jeste hladno danas, ali će biti lepog mušičarenje, pomislih u sebi dok sam zakopčavao jaknu. Krećemo! Mešaju se osećanja, ribolovačka groznica jača, raste uzbuđenje. To je taj dugo iščekivani osećaj! Iza leđa nam ostaje Nišava, prelepa reka. Pitam se gde smo se to zaputili, kada ravnodušno prolazimo pored ovakve vode.

Moravica

Ne mogu da iščekam prvi susret sa Moravicom, meni nepoznatom rekom, o kojoj sam čuo dosta lepih priča. I pored svakodnevnih izveštaja da je voda bistra, a vodostaj stabilan, mučila me sumnja da će sneg zamutiti vodu, usled naglog porasta temperature u prethodnih par dana. Kilometri prolaze, a deluje mi da stojimo u mestu. Počinju krivine, lošiji put, šuma … Mahnito gledam kroz zatamljeno staklo automobila. Gde je ta reka? Pokušavam da prikrijem nervozu nastalu iščekivanjem. Trudim se da ćutim. Najzad se zaustavljamo pored same reke. Izlazim iz kola i posmatram okolinu, sve mi je nekako bitno. Čula su naglo proradila. Naspram mene gusta listopadna šuma na strmoj, stenovitoj i snegom prošaranoj obali. Spušta se do same vode i nadvija grane, kao da želi da pređe na drugu stranu reke. Reka mala, ali moćna, plavih, zelenih i braon nijansi, odiše snagom. Pune su mi oči, u grudima urla Petar Pan, a u glavi kreće film. Vidim sebe sa štapom u zubima, prslukom pod miškom kako skakućem uzvodno na jednoj nozi oblačeći kombinezon, dok me druga nogavica juri ka nepoznatom viru koji čeka samo mene. Misao mi prekida Đole koji mi dodaje kafu. Šta mu sad’ treba ta kafa, dal’ je pametno da je popijem kada me već tresu adrenalinski šokovi? U tom trenutku čvrsto reših da neću biti prvi koji će ući u vodu, ako baš moram, urlaću u sebi! Pijem kafu pored vode i treniram samokontrolu, dok mi Vladina mušica već leti oko glave. Pratim je pogledom, dođe mi da mu pregrizem predvez. Ostav, Ostav!!! Primećujem da smo prvi stigli na Moravicu, pod vojno – dirigentskom palicom velikog nam stratega Đoleta.Moravica-flyfishing

To je dobro. Konačno sam ispoštovao sve rituale normalnog mušičara, hoćemo li sada u vodu? Pokušavam da navučem kombinezon, hendikepiran količinom odela na sebi, skakućem oko svoje ose pognut i na jednoj nozi i samom sebi se divim da još nisam počeo da se valjam po zemlji. E sada sam već preterao u samoobuzdavanju, svi su već spremni, a ja se borim sa malim, ali tvrdoglavim prslukom. Konačno sam skvasio čizme, sada je red na mušicu! Zauzimam poziciju, odmotavam strunu sa čekrka. Posmatram grane oko sebe u nadi da neću pokidati tipet baš u prvom zabačaju. Nekako uspevam da plasiram nimfu na isprva izglednu poziciju. Međutim, struja je prejaka i nemam uspeha. Sastajem se sa Vladom, koji mi saopštava da je za to kratko vreme već imao prilično uspeha. U maniru dobrog domaćina, Vlada prestaje sa pecanjem pažljivo posmatrajući šta ja to radim i počinje bojažljivo da mi upućuje savete trudeći se da ne dovede u pitanje moje golemo nimfaroško iskustvo. Pada mu kamen sa srca kada mu u poverenju objasnih da nisam ljubitelj nimfe, a pogotovo indikatora te da mi može slobodno ukazati na eventualne greške koje pravim. Reših da poslušam svaki njegov nesebični savet i na obostrano zadovoljstvo uslediše prvi udarci i prve moravičke potočne pastrmke. Bilo je slikanja i snimanja, a Vlada je pokazao instruktorsko strpljenje i iskreno zadovoljstvo mojim ulovom. Sada sam već prekaljen za nadmudrivanje sa moravičkim lepoticama, pa mi nema ravnog. Pobegoh od iskusnijeg kolege kako bi i on mogao malo na miru da mušičari. Još jedna lepa pastrmka i sada sam i ja zadovoljan ulovom bez instrukcija na uvo. Ponovo se sastajemo i krećemo nizvodno laganom šetnjom pored reke. U međuvremenu nam se pridružuje još mušičara, pa je voda nekako živnula. Na obalama još uvek sneg, drveće obnaženo. Maštarim o cvrkutu ptica i rojevima mušica… Kako sam nezasit, čoveče, lepo je i ovako. Sunce se provlači kroz ogoljeno granje, najednom je toplo. Ubrzo se hladno jutro pretvorilo u prelep sunčan dan. Nastavio sam mušičarenje bez jakne. Ni sneg nije odoleo golicanju sunca, pa se reka ubrzo značajno zamutila i jasno nam stavila do znanja ko je gazda i da je to sve što je imala da nam pruži prvog dana ovogodišnjeg mušičarenje.

Moravica-pecanjeNakon lepog druženja sa rekom, usledilo je druženje ribolovaca. Dan kao stvoren za roštilj na stidno zelenoj livadi prošaranoj snegom. Prijatno druženje i prepričavanje prepodnevnih nadmudrivanja sa lepoticama nije izostalo. Jedni su ovu priliku iskoristili za vežbanje zabačaja na livadi, dok su drugi leškarili uživajući u blagodetima neobično prijatnog dana. U kasno podne, nekolicinu prisutnih savladala je želja za ribolovom, pa smo se uputili uzvodno, ka brani i ušću pritoke, koja je zapravo zamutila Moravicu. Nakon kraćeg bezuspešnog mušičarenja, posvetili smo se vežbanju zabačaja na moravičkim livadama, te smo mudro iskoristili preostalo vreme. U Niš smo krenuli u sam sumrak punog srca, zadovoljni ribolovom i druženjem.

 

Ova je reka svakako vredna pažnje, ali zbog gusto obraslih obala zahteva specifičan pristup i način ribolova. Moravica-ribolovMada je relativno uskog korita, bogata je potočnom pastrmkom, što dokazuje bogat ulov za ovo doba godine. Svakom mušičaru spremnom da se prilagodi zahtevnom načinu mušičarenja i češćem gubljenju mušica, svakako će pružiti prijatne trenutke. Za sada mogu samo da naslutim kakvu lepotu krije ova rečica, dok krošnje ozelene, livade rašire cvetni miris, a pastrmke se razigraju na površini vode. Ali o tome nekom drugom prilikom.

Gazdovanje vodom

Reka Moravica je u nadležnosti Zajednice Organizacija Sportskih Ribolovaca “Južna Morava II”. Dnevna dozvola se može izvaditi u ribolovackom udruženju u Soko Banji, ili u prostorijama “ USR Nišava Niš, po ceni od 1.000 dinara. Dozvolu je potrebno izvaditi pre započinjanja ribolova, dok čuvarska služba ima samo ulogu kontrole pravilnosti ribolova na licu mesta.

Pozicija reke i prilaznost

Izvorište ove reke se nalazi oko 5 km istočno od Soko Banje, na približno četiri stotine metara nadmorske visine. Odatle se relativno pravim koritom pruža u pravcu zapada, Protiče kroz Soko Banju i uliva se u Bovansko jezero. Ispustom iz dubine jezera, reka nastavlja svoj tok nadahnuta novom snagom, hladnom vodom i oplemenjena potočnim pastrmkama. Od mesta Bovan, počinje mušičarski revir pod režimom “uhvati i pusti”, koji se pruža 5 km nizvodno čineći bezbedno utočiste prelepim primercima potočne pastrmke. Reka se dalje kreće krivudavim koritom u pravcu juga i protičući kroz Aleksinac ubrzo započinje novu priču, ulivajući se u Južnu Moravu.

Magične mušice

Mada je primećena neznatna aktivnost na površini vode, osim poneke zbunjene pčele izmamljene prijatnim suncem, suve insekte nisam primetio tog dana. Glavnu ulogu su odigrale razne varijacije otežanih nimfi zečije uvo sa zlatnom glavom, mada sam čuo da su rezultate dale i druge otežane nimfe i wooly bugger. Za uspešan ribolov je ključno bilo izabrati poziciju na kojoj je voda dublja i sporija, pa nimfu voditi vrlo blizu dna.

Utisak

Svaki dan proveden pored reke je božiji blagoslov. Svaka reka na kojoj provedem dan je božijih ruku dar. Dok povetarac izvodi svoju sonatu, nadahnuta priroda veštom rukom oslikava poznate pejzaže. Reka na kamenu ispisuje nove strane, nek’ svedoče našoj deci da smo i mi bili tu. U pozajmljenoj šaci radosti koju priroda srdačno pruža svakome od nas, ko pruži ruku reci. Pa probudimo usnule pesnike i pijane slikare. Nek’ na kamenu reke piše – zaboravili ih askurđeli, pronašli ih unuci. Nek’ zasijaju naše reke kao davno zaboravljeni fenjer. Nek’ zasijaju silnije i jače.

tekst: Jovan

Zahvaljujemo se Ivanu Korhneru i portalu musicar.rs

travel market

garmin

 

rinus-logo

gros inox

 

rinus-logo

 

narval logo teget