Riblji fond

vida reklama

Amur

Riba dalekog istoka preneta je u našu zemlju 1963. godine preko Madjarske, gde je nešto ranije aklimatizovana. amur-beliMadjari su je dobili iz Sovjetskog saveza, inače postojbina belog amura je Kina. Pripada šaranskom rodu. Beli amur je biljožder sivozelenih ledja i bokova sa svetlijim trbuhom i sivim perajima.

Beovica

Lepotica medju sitnim ribama, skladnih linija, hitrih pokreta, dobrog apetita beovica je u narodu poznata još i kao: uklija, povruša, brzak, muvarica, belka, zekica i td. Ima ih više vrsta ali se vrlo teško razlikuju. Sve su one površinske ribe, koje se kreću i žive u jatima. Gotovo da nema stajaće vode bez beovica. U tekućim beovicavodama zadržavaju se u tišacima.Nisu plašljive, ali su oprezne sve dok im prihranjivanjem ulijete poverenje posle čega su lakome i brzo postaju plen.

Crvenperka

Oblikom tela i bojom podseća na bodorku, medjutim, kao zlato žuto oko, crvena pega u gornjem delu oka, i peraja boje karmina crvenperkaobeležja su po kojima se razlikuje od bodorke.

Babuška(Srebrni karaš)

Još jedan gost iz daleke Kine već se odomaćio u našim vodama. U Evropu je srebrni karaš unet 1856. godine, a 82. godine kasnije ulovljen je prvi put u našoj zemlji. Bilo je to na plavoj zoni Tamiša kod sela Jabuke, a zatim 1949. godine u Crkvenom ritu kod Kladova. Brzo se razmnožava, pa se u nekim babuskazatvorenim vodana smatra korovom – nepoželjnom ribom.

Bodorka

Simpatična jatna riba koju u nekim krajevima zovu još i crvenookica. O njoj se dosta zna, a dosta je i napisano. Bodorka je bela riba iz porodice šarana.bodorka Zivi u svim krajevima nase zemlje.Glavna karakteristika po kojoj se razlikuje od svoje najblize rodjake crvenperke: oko zuto kao zlato sa crvenom pegom u gornjem delu.

Deverika

 

Deverika je riba šaranskog roda. Bliski rodjaci su joj crnooka deverika (sinjac) i kesega. Pomenute ribe slične su po formi i načinu života, ali je deverika najveći predstavnik ove vrste. To je riba deverikanizijskih voda, jezera, ribnjaka i mrtvaja. Telo joj je široko i pljosnato srebrnasto bele boje sa sivim perajima i žućkastim bokovima.

Bandar

Rod grgeča, čiji je predstavnik bandar, čine još i obični grgeč i prugasti balavac. Svi grgeči naseljavaju tekuće vode crnomorskog sliva, a ima ih i u veštačkim ribnjacima, mrtvajama, ritovima i drugim stajaćicama, zadržavajući se uglavnom u dubinama. Ukusnog su mesa naročito za pripremanje ribljih čorbi, ali su zbog duboko usadjenih krljušti i ljigave površine tela vrlo nezgodni za čišćenje.bandar Bandara u narodu zovu još: bandaš, okun, kostreš, bulja i pekija. Telo mu je zdepasto, tvrdo i široko, boje sivozelene sa tamnim poprečnim šarma.

Bucov

 

Bucov, bolen ili belun, takodje pripada šaranskom rodu. Po načinu ishrane, medjutim, svrstan je u grabljivu ribu, koja dok je mladja živi u bucovjatima.Kao i sve grabljivice vretenastog je oblika sa izrazito visokim ledjima i duboko usečenim repnim perajem. Glava mu je srazmerno mala i sa duboko usečenim ustima, bez zuba u vilicama.Poput šarana zubi su mu u ždrelu.

Jez

Riba izuzetno ukusnog mesa, u narodu poznat još i kao: broder, brodfiš, jazvenac, udovica... Naseljava uglavnom nizijske reke i drži se mirnijih tokova, ali pri niskim vodostajima naseljava i dubinske regione Dunava, Save i Tise. Vretenastog je oblika i podseća na klena ili crvenperku, medjutim, ono po čemu ga sigurno možete razlikovati je njegovo jez-protfiszlatnožuto oko sa crnom pegom u gornjem delu beonjače. S proleća je srebrnastobeo, a već u jesen njegova ledja potamne. Mresti se u aprilu i maju.

Potkategorije

travel market

garmin

 

rinus-logo

gros inox

 

rinus-logo

 

narval logo teget