Edukacija

vida reklama

Sidrenje

Sidro nije samo komad teškog gvoždja koje vežemo užetom i spuštamo na dno da nam pridržava brod. Ono mora imati određen oblik ali i veličinu usklađenu sa težinom broda. Nije dovoljno da sidro leži na dnu. Da bi pridržavalo plovilo na meestu koje smo odabrali – a to mu je osnovna namena – sidro se mora kao klin ukopati u dno i ... ostati ukopano!

 

Ukopavanje sidra u dno

Već zapažamo važnost grede: kada ona zagrebe po dnu, sidro se okrene tako da lopata na vrhu kraka zaore u dno. Nakon toga dovoljno je još malo povući pa da čitav krak poput klina utone u dno. Ako je dno od peska, čvrstog blata ili šljunka – a ne od mekanog mulja ili kamenja – ovako ukopano sidro biće dovoljno da zadrži brod na mestu.

Iskopaće se ako potezanje koje preko sidrenog užeta (sidrenjaka) dolazi do sidra bude jače od uporišta za koje se sidro drži. Ali to nije sve! Kako sidro, da bi odigralo svoju ulogu klina, mora imati krak  u odnosu na struk pod uglom od oko 45 stepeni, ono će se iskopati i kada je najbolje ukopano ako – podizanjem struka – smanjimo taj ugao. Već kada struk podignemo sa dna za oko 10 stepeni, sidro se opire potezanju za čitavih 40 posto slabije! Očito je da se dobar deo veštine svodi na to da struk sidra ostane položen na dnu.

Osim sidra, pribor čine još i sidrenjak (lanac ili uže sa predlancem), deo kojim spajamo lanac sa sidrom i sidrenjakom i bitva za nametanje sidrenjaka. Zatim je tu još plovak za obležavanje sidra. Kod većih plovila u pribor za sidrenje ubrajamo još i ručno ili električno vitlo(uredjaj za namotavanje).

Velika plovila koriste često lanac što je preporučljivo i manjima ako redovno sidre preko kamenitog dna gde postoji opasnost da oštar kamen prestruže uže. Ipak, lanac je težak i nespretan pa manja plovila radije koriste uže kao sidrenjak.

Ipak bez lanca ne ide. Treba nam predlanac – dugačak koliko i plovilo – izmedju sidra i užeta sidrenjaka kako bi svojom težinom pridržavao struk sidra na dnu. Po mirnom vremenu to je i dovoljno ali kada na plovilo djeluju vetar i talasi potezanje na sidrenjak je toliko da odigne sa dna i predlanac i struk sidra.

Da bismo to sprečili, moramo sniziti ugao potezanja koji čine sidrenjak i dno. To se postiže povećanjem udaljenosti između plovila i sidra. Ako sidrimo i u donekle zaklonjenom mestu i na dnu koje dobro drži sidro (pesak, šljunak, tvrdo blato) dovoljno je ispustiti 4-5 puta duži sidrenjak od dubine na mestu gde smo ispustili sidro. Danju po lepom i mirnom vremenu biće dosta  i 3 dužine.

Više od toga će nam trebati samo na lošem dnu (mekani mulj, kamenito dno) i kad očekujemo jak vetar. Dugački sudrenjak i predlanac ponašaju se kao opruga koja će progutati veći deo potezanja kako bi ga sidro što manje osećalo.

 

U zavisnosti od težine broda (na tablici izraženo u kilogramima) može se odrediti potrebna težina admiralitetskog sidra (vidi u nastavku) ili zglobnog sidra (nazivaju ga još i patentno sidro), zatim debljine lanca, odnosno predlanca, te sidrenjaka (sidrenog užeta) i užadi za privez pramca i krme kada je plovilo vezano za pristan.

 

 

 

Vrste sidara

 

sidro_1

Glomazno i teško admiralitetsko sidro prilagođeno za upotrebu na   jahtama i sportskim plovilima: krakovi se sklope, a greda izvuče, tako da zauzima mesta kao veći kišobran. Zbog svoje težine i pouzdanog ukopavanja ovo je sidro na glasu kao pouzdano i 'drži' tamo gde novija i lagana zglobna sidra (zovu ih još patentna sidra) ne mogu ukopati svoje široke lopate: na dnu obraslom debelim slojem trave. Na plovilima je ovo sidro često rezervno sidro za loše vreme kada će dobro doći nešto veća težina na dnu.

 

sidro_2

Od svih varijacija zglobnih sidara koja se svako malo pojave na tržištu, Danforth sidro je sigurno najpopularnije do sada. Ne bez razloga: pokazalo se pouzdano. Lako se ukopava a prikladno je za svaku vrstu dna. Naravno osim mekanog mulja, kamenja ili bujne trave gde ga nadmašuje teže admiralitetsko sidro. Ipak, Danforth sidro je dobro kao glavno sidro koje ima svoje mesto na pramcu plovila gde je spremno da se odmah obori kad zatreba.

 

sidro_3

I plužno sidro, poznato još kao C.Q.R., spada u grupu zglobnih sidara. Pouzdano je i dobro se ukopava osim na dnu sa  jako obraslom travom. Iako ništa bolje, ali niti slabije, od Danforth sidra bude upola skuplje u trgovini - kažu zbog licence i zamršenije izrade. I plužno sidro je prikladno kao glavno sidro na srednjim i većim plovilima.

 

sidro_4

 

Kao kišobran sklopivo sidro zvano 'mačak' naći ćemo gotovo na svakom plovilu, počevši od gumenjaka. To je popularan tip sidra prikladan za mala plovila kojima je to u većini slučajeva i jedino sidro. Može poslužiti i kao sidarce (drugo sidro) na srednje velikim plovilima. Sklopljen i spremljen u krmenom spremištu ili ispod klupe u kokpitu, za čas ga izvadimo, rasklopimo i bude spremno za upotrebu ako je uz njega zavezano i odgovarajuće uže. Mačak može biti i pouzdano sidro na manjim rečnim plovilima.

 

sidro_5

Kotva je tip sidra koji se najčešće koristi za sidrenje rečnih plovila. Tu je kotva pouzdana kao glavno sidro ili kao sidarce jer se brzo i dobro ukopava. Ipak nerado se koristi jer zauzima poprilično prostora, pa tako često možemo videti kotve na sklapanje. Takve modele kotve vidimo i na moru. Ali tu su prikladne samo za kratkotrajno zaustavljanje zbog ribolova ili kupanja.  Manja kotva sa tanjim užetom dobro će na brodu doći za razne zadatke: podizanje zaglavljenog sidra, uhvatiti se za kamen ili drvo na obali i slično.

 

Još nekoliko napomena

 

Sidro tipa mačak pogodno je samo za plovila do najviše 5 metara dužine i to ako nemaju kabinu. Na većim plovilima možete ga koristiti kao drugo sidro – sidarce – samo ako nisu duža od 9 m. Ova vrsta sidra dobra je kao glavno sidro samo za rečna plovila iako je na rekama bolje koristiti sidro tipa kotva.

Za pomorska plovila najbolje je kao glavno ili drugo (pomoćno) sidro koristiti Danforth, plužno ili admiralitetsko. Za svako sidro moramo imati i po jedan sidrenjak dužine, na moru, oko 60 m a dobro je da barem jedan bude i duži.

Veća plovila, ali i ona srednje veličine (6-9 m) za krstrenje i do onih delova Jadrana gde nema na udaljenosti od sat-dva plovidbe neka zaštićena uvala, nose i po tri sidra. Treće je tada najteže – obično je to admiralitetsko – koje oprezan zapovednik broda čuva za svaki slučaj. Najčešće mu i zatreba, jer plovila koja se upuštaju u duža krstarenja često dolaze u priliku da ne mogu birati mesto gde će se usidriti.

Jasno je da za teško sidro treba osim odgovarajuće velikog promera sidrenjaka i dovoljno snažna bitva na palubi, predlanac i vitlo za podizanje sidra.

 

 

travel market

garmin

 

rinus-logo

gros inox

 

rinus-logo

 

narval logo teget